Na koje načine sve možemo pregledati štitnu žlezdu

Tireoidna, štitasta ili štitna žlezda (kako je svi znamo) jeste endokrina žlezda koja ima oblik leptira, a nalazi se u prednjem delu našeg vrata ispod Adamove jabučice duž prednjeg dela dušnika. Ona se sastoji iz dva režnja povezanih mostom u sredini, prožeta je krvnim sudovima, bogata nervima i braonkasto crvene je boje. Kada je normalne veličine, ona golim rukama tokom pregleda nije opipljiva.

Ona ima nekoliko hormona koji se nazivaju hormonima štitne žlezde, a svako od njih ima svoju specifičnu ulogu u našem organizmu. Hormoni utiču na zaštitu štitne žlezde kao i brojne procese u našem organizmu. Pre svega tu je metabolizam, rast, razvoj, seksualna funkcija, rad srca, održavanje trudnoće, telesnu temperaturu, nivo glukoze u krvi kao i metabolizam kalcijuma. Hormoni štitaste žlezde su T4, T3 i Kalcitonin.

U određenim slučajevima zaista je teško utvrditi da li pacijent ima probleme sa štitnom žlezdom, pre svega jer se simptomi mešaju pa se pripisuju drugim stanjima (na primer starenju ili trudnoći). Ipak postoje mnogi testovi koji mogu utvrditi da li je neki od simptoma povezan sa njenim oboljenjem tačnije poremećajem rada štitne žlezde.

Medicina danas u tu svrhu koristi laboratorijske analize hormona štitne žlezde, lekarski odnosno endokrinološki pregled kao i ultrazvučni pregled štitne žlezde.

Laboratijska analiza hormona štitne žlezde

Ovo je verovatno prvo ispitivanje koje će vaš lekar preporučiti jer je jedan od najpreciznijih načina da se potvrdi oboljenje. Upravo se laboratorijski testovi iz krvi koriste za ispitivanje da li naša štitna žlezda funkcioniše pravilno. Tada će lekari izmeriti koncentraciju hormona štitaste žlezde u našoj krvi.

Laboratorijske analize se rade iz uzorka krvi iz vene, a tada se i utvrđuje da li pacijent ima hipertireozu, hipotireozu ili neki od poremećaja koji su udruženi sa ovim stanjima poput: tiroiditisa, Grejvsove bolesti, Hašimotovog tiroiditisa, gušavosti, čvorića na štitnoj žlezdi ili ukazati na postojanje karcinoma štitne žlezde. Rezultati se uglavnom dobijaju istog dana, a sa izveštajem je potrebno otići endokrinologu koji će razmotriti dalje opcije i lečenja.

Navešćemo neke od analiza kako biste ih lakše pročitali na vašem izveštaju iz laboratorije:

Hormon koji proizvodi hipofiza, sa funkcijom da reguliše ravnotežu hormona štitne žlezde u krvotoku (T3 i T4 takođe) jeste TSH, a njegova laboratorijska analiza je uglavnom prvi test koji će se sprovesti i cilju ispitivanja funkcije i očuvanosti štitne žlezde. Uglavnom hipotireoza je povezana sa povišenim nivoom TSH, dok je hipertireoza povezana sa niskim nivoom TSH. Takođe, ukoliko je nivo TSH u krvi izuzetno visok uglavnom se radi i direktno merenje tiroidnih hormona u krvi kako bi se preciznije utvrdilo samo stanje. Referentne vrednosti TSH hormona su 0.40-4.50 μIU/ml (mili internacionalne jedinice po mililitru krvi).

Još jedan od načina da se proveri rad štitaste žlezde jeste i provera tiroksina T4, a koji se koristi u dijagnozi hipotireoze i hipertireoze, pa i prilikom praćenja samog toka lečenja poremećaja rada štitne žlezde.

Na primer ukoliko je nizak T4 u pitanju je hipotireoza, dok će visoki nivo T4 ukazati na hipertireozu.

Referentne vrednosti kod odraslih za T4 hormone su 66.0-181.0 nmol/L.

Takođe ispituje se i FT4 (slobodni toksini) a u cilju eliminacije proteina koji nam se prirodno vezuju uz T4 a koji sa druge strane mogu da utiču na samu preciznost merenja. Referentne vrednosti FT4 hormona su 12.00-22.00 pmol/L.

Ultrazvuk štitne žlezde daje odgovor na sva pitanja

O samom stanju štitne žlezde kao i eventualnom lečenju lekar može odlučiti i nakon ultrazvučnog pregleda štitne žlezde.

Ovo je procedura koja nije bolna, ne zahteva specijalnu pripremu, kratko traje, a lekaru omogućava da uoči oblik, stanje, veličinu kao i eventualno prisustvo čvorića na štitnoj žlezdi. Pregled se obavlja upotrebom ultrazvučnog aparata, a ovo je jedna bezbolna i pouzdana metoda u ranom otkrivanju problema i oboljenja štitne žlezde.

Ultrazvuk se može uraditi bez čekanja, dovoljno je samo na vreme zakazati pregled, a procedura se sastoji na emitovanju visokofrekventnih zvučnih talasa kroz telesna tkiva pacijenta. Sami odjeci talasa se snimaju, pa se kasnije pretvaraju u video snimke, a metoda je potpuno bezbedna jer za razliku od rendgena nema zračenja.

Javite se endokrinologu

Prilikom endikrinološkog pregleda lekar će opipavanjem žlezde već utvrditi da li postoje neke promene ili ne. U pojedinim slučajevima već na prvom pregledu lekar može utvrditi uvećanje ili prisustvo kvržica na štitnoj žlezdi, a ukoliko postoji dodatna sumnja ili nije jasna situacija pacijent se upućuje na dodatna ispitivanja.

U tom slučaju pacijentu može biti preporučena laboratorijska analiza hormona štitne žlezde ili ultrazvučni pregled štitne žlezde, a redovni pregled se generalno savetuje svim pacijentima kod kojih postoji poremećaj u radu štitne žlezde. Jako je bitno da za vaš oporavak angažujete endokrinologa, koji će pratiti terapiju, ali i uvesti određene promene u vašem načinu života.