Connect with us

Zanimljivo

Najpoznatije torte 20. veka i njihovo poreklo

Published

on

svarcvald-torta

Torte su ne samo deserti već i ikone slatke umetnosti, a 20. vek je bio svedok stvaranja nekih od najpoznatijih i najvoljenijih poslastica za sve rođendane, slave i druge raznorazne proslave.

Ovaj tekst istražuje najlepše i najpoznatije torte koje su obeležile protekli vek, pružajući uvid u njihove priče, ukuse i trajan uticaj na svet slatkiša.

Pavlova torta – elegancija i profinjenost

Iako se danas najčešće kupuju kreativno ukrašene torte kao što su kremaste Slatkoteka torte originalnog izgleda i sastojaka, Pavlova torta je upravo bila toliko zastupljena u 20. veku. Slatki delikates s neverovatno bogatom istorijom, odiše elegancijom i profinjenim ukusom. Nazvana po slavnoj ruskoj balerini Ani Pavlovoj koja je dobila titulu primabalerine 1906. godine. Tokom rane faze karijere, imala je značajne uloge, a posebno se istakla u onima gde je njen plesni partner bio poznati Vaclav Nižinski.

Ova torta je prava poslastica koja se ističe svojom jednostavnošću i istančanim spojem tekstura i ukusa.

Bitno je znati svaki trik za kore za Pavlovu tortu kako ne bi popucale i na taj način torta ostala celovita. Karakteristična po hrskavoj spoljašnjosti i mekanoj unutrašnjosti, Pavlova torta se često priprema od belanaca, šećera i sirćeta, stvarajući savršenu ravnotežu između slatkog i kiselog. Ona pruža pravu eksploziju ukusa, a voće koje se često koristi za dekoraciju, poput jagoda, malina ili kivija, dodatno obogaćuje njen vizuelni dojam.

Ova torta, iako jednostavna u sastojcima, zahteva preciznost i pažnju prilikom pripreme kako bi se postigao željeni efekat. Njena lepota leži u kontrastima – mekoća belanaca protiv hrskavosti spoljašnjosti, slatkoća krema u odnosu na kiselost voća.

Pavlova torta je postala globalni kulinarski fenomen, osvajajući srca sladokusaca širom sveta. Njena jednostavnost, ali istovremeno sofisticiranost, čini je savršenim izborom za posebne prilike, svečane trenutke ili kao slatki završetak elegantnog obroka.

Švarcvald torta – šumska čarolija na tanjiru

Švarcvald torta, poznata i kao Crna šumska torta, predstavlja bajkovit spoj čokolade, višanja i šlaga koji stvara neodoljivu simfoniju ukusa na tanjiru. Ova klasika nemačke poslastičarske tradicije osvaja srca sladokusaca širom sveta svojom bogatom aromom i sofisticiranim izgledom.

Postoji uverenje da je torta nazvana po čuvenim Švarcvald planinama, međutim, stvarno ime dolazi od poznate višnjevače koja je ključni sastojak. Ta rakija je simbol i ponos regiona, a glavna karakteristika u pripremi ove torte je natapanje svih slojeva karakterističnim likerom, pružajući im time posebnu aromu. Recept je stvorio Jozef Keler davne 1915. godine u Bonu.

Osnovni sastojci ove torte uključuju sočne višnje, čokoladnu koru, šlag i dodatak likera Kirsch, koji dodatno obogaćuje ukus. Svaki sloj ima svoju ulogu – čokoladna kora donosi dubok i intenzivan ukus, višnje pružaju slatkastu svežinu, dok šlag zaokružuje celokupno iskustvo dodajući mekoću.

Osim što je delikatesna i puna harmonije ukusa, Švarcvald torta je i vizuelni spektakl. Dekorisana šlagom, višnjama i komadićima čokolade, svaki komad izgleda kao umetničko delo. Često se bira za proslave i posebne prilike zbog svoje izuzetne elegancije.

Švarcvald torta ostaje trajno popularna među ljubiteljima slatkog zbog svoje neodoljive kombinacije sastojaka i raskošnog izgleda koji je čini pravim remek-delom među poslasticama.

cizkejk-torta-tacna

Čizkejk – svetski popularni desert

Čizkejk, globalno omiljeni desert, predstavlja savršenu kombinaciju kremaste teksture i bogatog ukusa koja osvaja nepce ljubitelja slatkog širom sveta. Ovaj poslastičarski dragulj ima dugu istoriju i razvijao se kroz različite kulinarske tradicije, stvarajući svoje prepoznatljive varijacije.

Čizkejk su stvorili Grci, s obzirom da je Atinjanin Naukratitis zabeležio prvi recept za ovu poslasticu 230. godine nove ere, koristeći je kao dezert na svadbama. Ovaj recept se smatra najstarijim poznatim grčkim receptom, a bio je prilično jednostavan: sir se izlupavao dok ne postane ravan, a potom se mešao sa medom.

Dodavalo se pšenično brašno, sve se peklo na vatri, ostavljalo da se ohladi, da bi na kraju bilo posluženo. Prema nekim izvorima, u antičkoj Grčkoj kolač od sira bio je posluživan čak i sportistima na prvim olimpijskim igrama 776. godine p.n.e. kako bi im pružio potrebnu energiju.

Osnovna karakteristika čizkejka je kremasta smesa napravljena od kisele pavlake, koja se potom peče na korici od keksa. Slatka i blago kisela nota kisele pavlake savršeno se kombinuje sa bogatim kremastim filom, pružajući jedinstveno iskustvo ukusa.

Čizkejk je takođe poznat i tome što se može pripremiti u raznim ukusima, uključujući voćne varijacije poput jagode, maline ili limuna, kao i čokoladne, vanilinaste ili kafe ukuse. Dodaci poput voća, čokoladnih preliva, orašastih plodova ili voćnih sosova često se koriste za dodatno obogaćivanje ukusa.

Ovaj desert je omiljen ne samo zbog svoje neodoljive kombinacije ukusa, već i zbog sofisticiranog izgleda koji ga čini pogodnim za posebne prilike. Bez obzira na varijaciju, čizkejk je postao nezaobilazan deo svetske poslastičarske scene, prenoseći radost i zadovoljstvo svakom zalogaju.

Doboš torta – mađarsko nasleđe

Doboš torta, kulinarsko remek-delo mađarske, predstavlja izuzetnu poslasticu koja kombinuje hrskavost i kremastu teksturu u savršenom skladu. Ova torta je ime dobila po svom tvorcu, Jozu Dobošu, mađarskom poslastičaru koji ju je prvi put predstavio 1885. godine.

Tortu je predstavio na Nacionalnoj službi u Budimpešti, a među prvima su je probali austrougarska kraljica Elizabeta i njen suprug Franc Jozef.

Osnovni sastojci Doboš torte uključuju devet tankih kora od testa, koje su međusobno odvojene čokoladnim krečom od karamelizovanog šećera i mleka. Na vrhu torte se nalazi karakterističan sloj čokoladne glazure, dok se bočne strane često ukrašavaju seckanim lešnicima.

Ono što čini Doboš tortu posebnom jeste savršenstvo svakog sloja, čime se postiže iznenađujuća harmonija hrskavosti, sočnosti i bogatog ukusa. Ovaj desert je postao nezaobilazan deo i srpske tradicije i često se bira za slave i druge proslave.

Poslastice 20. veka predstavljaju ukusnu odiseju kroz različite kulinarske tradicije i stvaralačke inovacije. Od sofisticirane Doboš torte do svetski popularnog čizkejka, ove poslastice ne samo da zadovoljavaju slatke želje već i svedoče o bogatstvu i raznolikosti svetske kuhinje.

U ovom vremenskom razdoblju, slatkiši su postali više od običnih poslastica – oni su postali deo kulture i identiteta različitih naroda. Kroz sofisticirane recepte, kreativna eksperimentisanja i prefinjene tehnike, poslastičari su oblikovali gastronomski pečat u istoriji poslastica.

Slatki završetak 20. veka ostavlja nas sa slatkim sećanjima na jedinstvene ukuse i mirise koji su obeležili ovo kulinarsko doba.

Za još zanimljivih tekstova, pratite naš sajt!

Continue Reading

Copyright © 2023 Naša Srbija.