Koji stan je najbolji – u prizemlju, potkrovlju ili na sredini zgrade?

Kada sam prošle godine kupovao stan u Novom Sadu, najviše sam se brinuo da li će mi odgovarati lokacija. Međutim, prava dilema je bila oko spratnosti. Zajedno sa agentom za nekretnine obišao sam dosta različitih stanova, i brzo sam shvatio da nije isto živeti u prizemlju, na sredini zgrade ili u potkrovlju.

U nastavku sledi moja priča.

PRIZEMLJE

Prizemlja su skoro uvek jeftinija. U gradovima kao što su Beograd ili Novi Sad, gde je kvadratni metar izuzetno skup, ta razlika u ceni nikako ne sme da se zanemari. Osim cene, stanovi u prizemlju imaju sledeće prednosti:

• Lak pristup – ne treba da se koristi lift i stepenice. Posebno značajno za starije ljude, porodice sa malom decom, osobe sa invaliditetom, sve one kojima je svakodnevno penjanje naporno.
• Bolji pritisak u vodovodnim cevima i stabilnije grejanje – ove razlike se najbolje osećaju u visokim soliterima.
• Brža evakuacija u hitnim situacijama – u slučaju požara, zemljotresa i slično, izlaz je odmah dostupan.
• Jednostavno unošenje nameštaja i teških stvari – selidba je znatno lakša, nema rizika od oštećenja lifta ili komplikovanog manevrisanja po stepeništu.
• Mogućnost male bašte ili terase – u nekim zgradama u Novom Sadu, prizemni stanovi imaju pristup dvorištu.

Ali, nisu mi promakle i određene mane ovih stanova:

• Postoji rizik od vlage, poplava i izlivanja kanalizacije usled kvarova – svako zapušenje vertikale se prvo oseti u prizemlju.
• Nema dovoljno sunca – često su u senci od okolnih zgrada i drveća, tako da je unutra mračno i neosvetljeno. Dosta često je u ovim stanovima rasveta uključena po ceo dan, posebno ako su na prozorima postavljene rešetke ili teške zavese.
• Problemi sa sigurnošću i bezbednošću – daleko je lakše provaliti u prizemni stan nego u stan na višim spratovima.
• Manja privatnost – prolaznici prolaze tik ispod prozora, svako može da zaviri unutra.
• Više buke sa ulice – buka automobila, razgovori ispred ulaza ili lupanje vrata – zna da bude problematično.
• Nema lepog pogleda prema vani – panoramski pogled je često blokiran drugom zgradom, parkiranim vozilima ili ogradom.

Nisam hteo da gubim previše vremena, tako da sam prizemlja vrlo brzo izbacio iz razmatranja.

SREDNJI SPRATOVI

Da počnem sa njihovim dobrim stranama:

• Bolja osvetljenost i više prirodnog svetla – što je stan udaljeniji od tla to dobija više sunčevih zraka. Prostor deluje svetlije, otvorenije i prijatnije.
• Veća bezbednost i privatnost – teže je pristupiti njihovim prozorima i terasama, nema neprijatnih pogleda prolaznika.
• Imaju bolje grejanje zato što ih greju stanovi koji su iznad i ispod njih.
• Manje buke sa ulice – udaljenost od saobraćaja i prolaznika smanjuje spoljašnju buku.

Zapazio sam i par nedostataka:

• Zavisnost od lifta – u slučaju njegovog kvara ili nestanka struje, penjanje može da bude naporno, naročito sa kesama, biciklom, ili dečijim kolicima.
• Veća cena zbog velike potražnje – stanovi na sredini zgrade su najtraženiji jer nude najbolji balans između praktičnosti i komfora. Upravo zato su i skuplji od drugih. Brzo se prodaju, teško ih je naći, a vlasnici dobro znaju šta imaju i ne žele da se cenkaju.

POTKROVLJA

Pogledao sam i nekoliko stanova u potkrovlju. Kod njih sam se najviše dvoumio. Oduvek sam želeo da živim ispod krova zato što ti prostori:

• Imaju neku posebnu energiju, drugačiju atmosferu, šarm i karakter. Idealni su za kreativni rad, pisanje, slikanje, stvaranje umetničkih projekata.
• Imaju predivan pogled – u većini slučajeva pogled je otvoreniji nego na nižim spratovima. Krovovi grada, zalasci sunca, širi horizonti, pogled na Dunav…
• Maksimalna privatnost – niko ne prolazi pored prozora, nema radoznalih pogleda sa ulice.
• U njima vlada mir i spokoj – manje buke iz drugih stanova, nema komšija iznad, tako da nema lupanja i hodanja iznad glave, daleko su od ulice i buke saobraćaja.
• Jeftiniji su od ostalih spratova – ne znam zašto, da sam ja prodavac, cena bi bila daleko veća.

Dosta sam nahvalio potkrovlja, ali jasne su mi i njihove mane:

• Leti je prevruće, zimi prehladno – poslednji sprat je prvi na udaru sunca, kiše i vetra. Stan se leti pretvara u staklenik, a zimi brzo gubi toplotu. Problem je posebno izražen ako izolacija nije urađena kako treba.
• Visoki računi za grejanje i hlađenje – ono što se uštedi prilikom kupovine, lako se izgubi kroz par godina na komunalije. Klima uređaj leti radi bez prestanka, a zimi grejanje mora da bude jače nego na ostalim spratovima.
• Rizik od prokišnjavanja – ako krov nije kvalitetno urađen ili redovno održavan, javljaju se problemi sa vlagom i flekama na plafonu. Iako zakon predviđa da svi stanari učestvuju u sanaciji krova, u praksi to često znači duge dogovore, rasprave i čekanje. A dotle – problem ostaje vaš.
• Zavisnost od lifta – većina novosadskih zgrada ima liftove, ali kvarovi nisu retkost. Kada se to desi, svaki silazak i povratak postaje planinarenje.
• Smanjena iskoristivost – deo površine pod kosinama formalno ulazi u kvadraturu, ali nije uvek praktičan za svakodnevnu upotrebu. To znači da se koristi manje prostora nego što piše u oglasima. Isto tako, kosi zidovi umeju da ograniče raspored nameštaja i funkcionalnost prostora.
• Niski plafoni – pošto sam prilično visok, tokom razgledanja sam nekoliko puta udario glavom u plafon. Dobio sam sliku kakvo će mi biti stanovanje u takvom prostoru.

ŠTA SAM NA KRAJU ODABRAO?

Posle malo dužeg razmatranja, kupio sam dvoiposoban stan na četvrtom spratu. Mislim da sam dobro odabrao. Imam dlep pogled na park ispred zgrade, dovoljno sam udaljen od ulice i buke, nije mi problem korišćenje stepenica kada ne radi lift (a pošto je zgrada stara, dosta često se kvari), nemam problema sa vlagom i kanalizacijom.

Jeste da je bio malo skuplji od stana u prizemlju, ali zahvaljujući iskusnom i veštom agentu za nekretnine – uspeli smo da smanjimo cenu.

Ja sam zadovoljan.

Da li ste i vi zadovoljni spratom na kome živite? Uostalom, na kom spratu vam se nalazi stan? Pišite nam o svemu. Podelite svoja razmišljanja ili savete u vezi sa ovom temom. Komentari ispod teksta su namenjeni baš za to. Hvala vam!